Zatvarimo oči. I usredsredimo se na dah. Udahnimo. I izdahnimo. Otpustimo sve misli koje nam se pojave. Mi ih ne procjenjujemo. One dolaze. I odlaze.
Kao kod autogenog treninga.
Sada bismo mogli razmišljati i o tome kako je bilo lijepo takmičenje „Wildlife Photographer of the Year 2020“, „Fotograf divljih životinja 2020. godine“, koje nas je počastilo sa ovom slikom mužjaka majmuna nosonje sa Bornea.
Ali, i ova misao sama odlazi. Udahnimo. Izdahnimo.
Možda majmun samo želi da bude poljubljen? Da li se majmuni uopšte ljube? Smeta li im pri tome njihov veliki nos? Takođe i ovu misao puštamo da ode. Udahnmo. I izdahnimo.
Uz temu:
Majmun nosonja, nosati majmun, ili dugonosi majmun (lat. Nasalis larvatus), u lokalnom području indonezijski bekantan, je crveno-tamni majmun Starog svijeta. Endem je Jugoistočne Azije, na ostrvu Borneo. Ova vrsta repatog majmuna, lako se identifikuje po neuobičajeno velikim nosevima, po kojima je i dobila ime. Koegzistira sa borneanskim orangutanom. Pripada monotipskom rodu Nasalis, iako je i langur svinskog repa po tradici bio uključivan i u ovaj rod.
Majmun nosonja, takođe, ima i indonezijsko ime “monjet belanda”, “holandski majmun”, ili čak i “orang belanda”, “holanđanin”, jer su Indonežani imali utisak da su holandski kolonizatori često imali slične velike trbuhe i noseve.
(stern)
Z. N.
(NovaSloboda.ba)
