Nešto o liskama, skakačima i nekoj vrsti turističkog vodiča, tekst iz časopisa “Pravda” od 16. februara 1937. godine.
“Mostarske “liske” su postale čuvene. “Liska”, u stvari, znači isto što kod Podgoričana “cikotić”, kod Sarajlija “jalijaš” ili kod Splićana “mulac”.
Mostarska “liska” prilazi putniku i zaustavlja ga bez obzira na bon-ton. Ponudi se za pratioca kroz grad. Pritom obeća da će putniku pokazati ono što nije “beli ni u snu vidio”. Ako pristanete odvešće vas do Starog mosta, koga od vode razdvaja visina od 33 metra. Bez obzira na godišnje doba, “liska” će se ponuditi da skoči sa vrha mosta u vodu i da za pet minuta opet bude kod vas, samo ako pristanete da mu date “honorar”. A on nije suviše skup. Tražiće vam u zimsko doba 10 dinara, u proleće i jesen 5 dinara a za vreme leta svega 2 dinara. Od toga on živi. Od njegovog vratolomnog skakanja sa 33 metra visine u hladnu Neretvu često puta se izdržava i neka stara i iznemogla žena ili starac-roditelji našega “liske”.
Ali, Mostar se zabavlja. Plava Neretva protiče uvek istim tokom i peva istu pesmu.”
Prilog: skok sa Starog mosta, 1937. godine
Priredili: Armin Džabirov, Tibor Vrančić, Smail Špago
(NovaSloboda.ba)
