Eksperiment sproveden 2021. godine na sipama, Sepia officinalis, otkrio je da ovi glavonošci posjeduju iznenađujući nivo inteligencije i samokontrole.
Taj nivo samokontrole je uporediv sa vranama, papagajima, pa čak i šimpanzama, piše Science Alert.
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu sproveli su prilagođenu verziju poznatog “marshmallow testa”, koji mjeri sposobnost odlaganja zadovoljstva. U originalnoj verziji, djeci se nudi slatkiš uz obećanje da će dobiti još jedan ako se suzdrže i sačekaju. Kod životinja, test se sprovodi kroz izbor između odmah dostupne manje privlačne hrane i bolje nagrade uz odlaganje.
Šest sipa stavljeno je u akvarijum sa dvije komore: u jednoj je bila sirova kozica, manje poželjna hrana, dok je u drugoj bio njihov omiljeni živi škamp. Vrata komora nosila su simbole – krug (otvara se odmah), trougao (otvara se sa zakašnjenjem) i kvadrat (zatvoreno). Ako bi uzeli kozicu odmah, škamp bi bio uklonjen.
Rezultati su pokazali da su sipe bile spremne da čekaju i po 50 do 130 sekundi kako bi došle do škampa. U kontrolnim uslovima, kada škamp nije bio dostupan, nisu čekale.
Drugi dio eksperimenta testirao je njihovu sposobnost učenja: kada su naučile koje boje kvadrata donose nagradu, pravila su izmijenjena. Ispostavilo se da su upravo sipe koje su imale najviše strpljenja u “marshmallow” testu bile i najbrže u prilagođavanju novim pravilima.
Za razliku od primata i ptica, koje razvijaju samokontrolu kroz korištenje alata, društvene interakcije ili skladištenje hrane, sipe vode potpuno drugačiji način života. Veći dio dana provode u kamuflaži, čekajući priliku za lov. Kada se razotkriju u potrazi za hranom, izložene su predatorima. Naučnici pretpostavljaju da je upravo ta potreba za strpljenjem i pažljivim odabirom hrane oblikovala njihovu sposobnost samokontrole.
“Sipe su morale da balansiraju između rizika i nagrade – čekanje na kvalitetniji obrok moglo im je spasiti život”, navela je autorka studije, bihejvioralna ekološkinja Aleksandra Šnel.
Ovo istraživanje dodaje još jedan dokaz da su glavonošci daleko inteligentniji nego što se ranije mislilo. Prethodna otkrića već su pokazala da posjeduju epizodičnu memoriju, a 2024. godine prvi put je zabiljleženo i stvaranje lažnih sjećanja kod sipa.
Buduća istraživanja pokušaće da utvrde da li ove životinje mogu i da planiraju budućnost.
(021.rs)
