Golo ludiloGore ništa, dole ništa – ali kacige su bile dozvoljene. Stotine golih biciklista provezlo se kroz Berlin.

“Molimo vas, držite pantalone na sebi barem do 10,30!”, Ralf Sprenger (58) viče u svoj megafon.

Vruće je nedeljno jutro. Mnogi biciklisti okupljeni su oko Sprengera, čekajući znak za početak demonstracija – i čekajući trenutak kada će im se konačno dozvoliti da se skinu. Danas se prvi protest golih biciklista proteže 33 kilometra kroz Berlin. A reporterka, sama usred toga.

Dugo sam razmišljala šta da obučem. Organizatori kažu: “Goli koliko se usuđujete” – goli koliko je ugodno.

Dakle: kratke pantalone, majica bez rukava i široka majica. Prije nego što je povorka krenula, goli muškarac mi se osmjehne. Njegov pogled putuje niz moje tijelo i shvatam: ja sam ta koja se ovde ističe.

Završna najava organizatora Sprengera: “Čak i ako se prolaznicima ne sviđa ono što će vidjeti: ostajemo prijateljski raspoloženi”.

Zatim, odjeća se skida. Krećemo. Ima 700 učesnika. Znatno više muškaraca nego žena. Gotovo svi su goli. Neki nose kacige i cipele; drugi nose sunčane naočale. Vio (60) iz Aschaffenburga vozi u toplesu. “Bojim se da ljudi bulje”, kaže ona. “Nikada ne bih ovo uradila u Aschaffenburgu.”

Ljudi se zaustavljaju duž ulica. Bulje, fotografišu i snimaju. To je ono što je bitno: tolerancija, ljubav prema sebi i povezanost s prirodom.

“Naša demonstracija će pokazati da golotinja i seksualnost ne idu nužno ruku pod ruku”, kaže Ralf Sprenger.

Felix (39), inženjer iz Frankfurta, kaže: “Bio sam nervozan kada sam krenuo jutros. Ali, otkako sam ovde, taj osjećaj je nestao”.

Njegovi prijatelji znaju da učestvuje. Nije ništa rekao svojoj porodici.

Što duže vozimo, to je atmosfera opuštenija. Ljudi mašu, demonstranti navijaju, a prolaznici uzvraćaju navijanjem. Nešto čudno se dešava usput: što duže vozimo, to mi je normalnije što sam okružen sa 700 golih ljudi.

Lj. G.

(NovaSloboda.ba)