Jo Ingabire Moys je kao djevojčica preživjela genocid u Ruandi 1994. godine. Sada je snimila film o tome. I, na čudan način, daje nadu.
Jo Ingabire Moys (33), fotografija desno, na snimanju, režiserka, ima mantru: „Budi tamo sada“.
To nije tako svakodnevno kao što bi moglo zvučati. Moys je odrastala u porodici Tutsi u Kigaliju u Ruandi, i bila najmlađa od šestoro braće i sestara.
Jo je imala pet godina kada je počeo genocid; pripadnici Hutu su zaklali 800.000 Tutsija. U njenu porodicu su došli vojnici, a ne milicija “koja je usmrtila jednog člana pred očima porodice”, kako je napisala u časopisu Newsweek; Pucanje je barem brza smrt. Njen otac, tri brata i sestre, brojni rođaci su ubijeni. Jo je bila ranjena, a osim nje, preživjeli su joj majka, brat i sestra.
Na kraju su pobjegli u Ugandu, a kada je Jo imala 14 godina preselili su se u Veliku Britaniju.
„Kao i mnoga afrička djeca, i ja bih trebala da budem doktor. Ali, sa 16 godina sam vidjela film ‘Pijanista’ o Wladyslawu Szpilmanu, koji je preživeo varšavski geto, i kome je pomogao jedan njemački oficir – i kasnije je želio je da postane režiser”, kaže Jo.
Njen novi kratki film pod naslovom “Bazigaga” baziran je na istinitoj priči o Hutu iscjeliteljici Zuri Karuhimbi – koja je iskoristila strah Hutusa od njenih magičnih moći i spasila više od 100 Tutsija.
(welt)
Z. N.
(NovaSloboda.ba)
