U listu Pravda od 27. jula 1937. godine, u rubrici “Kako živimo”, objavljen je tekst o Mostaru, pod naslovom “Grad koji uz pesmu i šalu preživljuje krizu”.
“Mostar, jula.
Stari privredno-kulturni centar cele Hercegovine, Mostar, danas uz pesmu i uz svoju poznatu šalu, propada.
Ni traga od onog predratnog Mostara. Po čitave dane pred svojim radnjama, koje su skoro prazne, sede trgovci prekrštenih nogu i uzalud čekaju mušterije. Poslednjih godina trgovina je naglo opala. Privreda se svela na najniži stepen. Stare age i begovi, nekada pravi finansiski magnati, danas sede skrštenih nogu pred malim kafanicama i ispijaju kave, živeći u uspomenama staroga vremena. Trebalo je videti ove begove pre nekoliko godina. Većina njih imalo je nekoliko trgovina i ogromne komplekse zemljišta. Ni sa ostalim ne stoji bolje.
Ali, i pored ovoga u Mostaru se na svakom koraku čuje pesma i onaj njegov tradicionalni humor. I od onog koji je u pravom smislu reči propao čućete šalu ili kakvu staru hercegovačku pesmu. Čini vam se da se nalazite u mestu gde građani žive u izobilju i gde su sve brige prebrođene.
Izvoz vina i duvana.
Dve najvažnije privredne grane koje je Mostar izvozio bile su duvan i vino. Međutim, danas se u sasvim maloj količini vino izvozi, dok duvan država malo otkupljuje, pošto ga nema zbog ograničenja sadnje. Ovo je pogodilo i trgovca i seljaka. Glavni izvor prihoda seljaka bio je duvan, a u pojedinim mestima i vino. Čuvena je i danas mostarska “Blatina”. Ona se pre rata trošila mnogo i u inostranstvu. Glavni prihod ovdašnjeg seljaka bila su ova dva privredna artikla. Danas stvar sasvim drugačije stoji. Zbog zaštitne carine na pivo mostarsko vino se slabo izvozi, tako reći nikako. Seljak, pa i trgovac, pokazuju dobru volju i imaju smisla za organizaciju izvoza ova dva najvažnija privredna artikla. Ali je sve to vezano sa velikim troškovima. Naime, seljak i trgovac moraju po sadanjoj uredbi da šalju u Split sve podatke o vinu. A to košta. Do donošenja uredbe stvar je sasvim bolje stajala. Jedan naročiti nadzornik vršio je taj posao u Mostaru i trgovac i proizvođač su mogli sa mnogo manje materijalnih izdataka proći nego sada. I ostale privredne grane ovoga grada opale su.
Veliku štetu gradskoj trgovini čine potrošačke i nabavljačke zadruge. Zbog njih je u Mostaru trgovina naglo počela opadati. Naročito su pogođene male trgovačke radnje.
Inače, po svojoj uređenosti, po onome što mestu daje smišljena komunalna politika, Mostar ostavlja dobar utisak. Saradnja između Opštine i građana daje pozitivne rezultate.
Seljak u mostarskom kraju nešto bolje živi. Zahvaljujući raznom ranom povrću, vinu i velikim kompleksima zemljišta, on se ipak nekako snalazi. Još bolje bi živeo kad bi se organizovao izvoz njegovih proizvoda.
X
Nova plaža, zvana Oficirska, privukla je veliki broj kupača na Neretvu. Tu većinom dolazi mlađi svet.
Uveče, korzo je prepuno veselih šatača. Posle devet časova u kavanskim baštama započinje muzika i traje do duboko u noć.
Dok se na jednom kraju omladina veselo zabavlja, na drugom begovi i age, oni koje je pregazilo vreme, uzdišu za minulim danima.
Stefan Grković”
Prilog: Kujundžiluk, Oficirska plaža, cidom, fotografija iz lista “Vreme”,1937.
Priredili: Armin Džabirov, Tibor Vrančić, Smail Špago
(NovaSloboda.ba)
