Počeo je sa ilegalnim grafitima. Francuz JR danas svoju umjetnost prikazuje širom svijeta – u ratnim zonama iu muzejima. Retrospektiva u Minhenu odaje mu počast. Ovde on komentariše neke od svojih najboljih radova
Piknik na granici, “Migranti, Mayra”, Tecate, Meksiko/SAD, 2017.
„Počeli smo da postavljamo pravi sto nekoliko dana ranije, ali samo na meksičkoj strani. Oko koje vidite je oko jedne ‘Sanjalice’: Njeno ime je Mayra i je iz San Francisca; ali je rođena u Meksiku i došla je u SAD ilegalno, vrlo mlada, zajedno sa svojom majkom. Uslikao sam njene oči, i zalijepio na sto. Nakon sat i po došao je jedan graničar. Pio sam čaj s njim kroz ogradu. Razgovarao je s Mayrom, rekao je da razumije, ali da on mora da radi svoj posao”.
Djevojčica izbjeglica Valerija, “Déplacé.e.es”, Lavov, Ukrajina, 2022.
“Stavio sam tu veliku sliku, jer sam želio da ruski avioni vide na koga odozgo pucaju svaki dan. Zato smo ovu sliku dugu 45 metara raširili u samom srcu grada. Ne možete ga promašiti kada letite iznad grada koji je upravo bio bombardovan. Bila je to građanska inicijativa da se ljudi upoznaju ko je pogođen, a posebno djeca. Mala Valerija je živa i zdrava, sa majkom je preko granice, ali su joj otac i brat još u Ukrajini. U Minhenu se odštampana tkanina prostire na Odeonsplatzu”.
Istrošene stepenice, Favela Morro da Providencia, Rio de Žaneiro, Brazil, 2008.
„Jedan od mojih omiljenih projekata je “Žene su heroji”, kampanja u Brazilu. Onda smo išli od kuće do kuće i pitali da li možemo zalijepiti fotografije na kuće. Jedva da smo izdržali dva sata kad je došlo do pucnjave – a mi smo bili usred toga. Svi u faveli su tada shvatili: “Ah, dobro, ovaj projekat je o nama.” Sjećam se da mi je neko dogovorio sastanak s narko-bosovima kako bih im objasnio o čemu se radi u ovom projektu. Ali, oni su živjeli u jednoj potpuno drugoj stvarnosti. Tek godinama kasnije, efekti projekta su postali očigledni: grad je ponovo pokupio smeće i počeo da neke stvari dovodi u red.”
(focus)
Z. N.
(NovaSloboda.ba)
